TESNO U IZRAELU PRED IZBORE: "Bibi" upozorava na eksploziju iranske atomske bombe u Tel Avivu, dok mu opozicija diše za vratom, Ajzenkot se opasno približio
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Izbori u Izraelu su proporcionalni, a cenzus od 3,25 odsto može presudno da utiče na raspodelu mandata
- Netanjahu se oslanja na desne i ultraortodoksne jevrejske stranke, dok opozicija pokušava da okupi dovoljno stranaka za vladu
Izraelci 27. oktobra izlaze na parlamentarne izbore, prve od smrtonosnog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, koji je potresao zemlju i izazvao krizu naBliskom istoku, nakon čega je Izrael ušao u ratove u Gazi, Libanu i sa Iranom.
Iako su ankete ranije govorile da bi premijer Benjamin Netanjahu mogao da izgubi izbore, politički sistem Izraela je složen i fragmentisan, pa bi i manje stranke mogle da odluče ko će formirati sledeću vladu.
Šta pokazuju ankete?
Dva dana pre glasanja, četiri najnovije ankete pokazuju sličnu sliku: stranka "Jašar" Gadija Ajzenkota vodi ispred "Likuda" premijera Benjamina Netanjahua, ali nijedan od dva glavna politička bloka nema dovoljnu podršku da obezbedi većinu u Knesetu, koji ima 120 poslanika.
Kako se izborna kampanja približava kraju, borba za prelazak izbornog cenzusa od 3,25 odsto mogla bi značajno da utiče na raspodelu mandata i odnos snaga u budućem sazivu parlamenta.
Poređenje četiri anketa objavljenih tokom vikenda, kao i njihovih prosečnih rezultata, pokazuje da ni Netanjahu ni njegovi politički protivnici za sada nemaju jasan put do formiranja vlade.
Netanjahuov blok gubi podršku, Ajzenkot vodi, ali nema većinu
Prema poslednjoj anketi lista "Mariv" uoči izbora, opozicioni blok promena ojačao je na 54 mandata, dok blok koji podržava Netanjahua ima 48.
Do promene je došlo nakon što stranka "Narod Izraela", koju predvodi Ofer Vinter, nije uspela da pređe izborni cenzus. Prema istraživanju, osvojila je tri odsto glasova, što je ispod potrebnih 3,25 odsto.
Anketa pokazuje da su "Ujedinjeni judaizam Tore" i "Ocma Jehudit" izgubili po jedan mandat, dok su "Likud", "Šas" i "Religijska cionistička partija" dobili po jedan.
Ukupno gledano, Netanjahuov koalicioni blok izgubio je tri mandata u odnosu na istraživanje od prošle nedelje.
Među opozicionim strankama, najveću promenu zabeležila je partija "Bjahad" bivšeg premijera Naftalija Beneta, koja je dobila dva mandata i sada ima 15. Demokrate, koje predvodi Jair Golan, povećale su podršku za jedan mandat, na ukupno 10.
Ajzenkotova stranka "Jašar" ostala je na 21 mandatu, dok "Izrael naš dom", na čijem je čelu Avigdor Liberman, ima osam.
Zajednička lista "Stranke rezervista" i "Ekonomske partije", koju predvode bivši ministar komunikacija Joaz Hendel i ekonomista Jaron Zelekha, jedva prelazi cenzus i osvaja četiri mandata.
Anketa televizije "Kanal 13" daje Netanjahuovom bloku 50 mandata, a opozicionom bloku promena 54.
Ajzenkotova stranka "Jašar" nalazi se na prvom mestu sa 22 mandata, ispred Netanjahuovog "Likuda", koji ima 19. Benetova stranka "Bjahad" zauzima treće mesto sa 14 mandata, stoji u anketi "Kanala 13".
Dakle, prema poslednjim anketama objavljenim između 23. i 25. oktobra 2026. godine, tri političara čije stranke imaju najveću podršku su:
1. Gadi Ajzenkot - njegova stranka "Jašar" ima prosečno oko 22 mandata.
2. Benjamin Netanjahu - njegov "Likud" ima oko 19-21 mandat.
3. Naftali Benet - njegova stranka "Bjahad" ima oko 14-15 mandata.
Kako funkcionišu izbori u Izraelu?
Izbori u Izraelu su parlamentarni. Građani biraju 120 poslanika Kneseta, izraelskog parlamenta, čiji mandat traje četiri godine. U praksi, međutim, mali broj saziva uspeo je da odsluži pun mandat.
Izrael je od 2019. do 2022. godine bio zarobljen u krugu kratkotrajnih vlada i ponavljanih izbora. Netanjahu se 2022. vratio na vlast, obezbedivši stabilnu parlamentarnu većinu i formirajući vladu koja se smatra najdesnijom u istoriji zemlje.
Predstojeći izbori predstavljaju jedan od retkih slučajeva u kojima je Kneset uspeo da odsluži ceo četvorogodišnji mandat.
Nijedna stranka u istoriji Izraela nije samostalno osvojila apsolutnu većinu
Poslanička mesta raspodeljuju se proporcionalno broju glasova koje dobiju stranačke liste na nacionalnom nivou. Da bi ušla u parlament, stranka mora da osvoji najmanje 3,25 odsto glasova, što odgovara približno četiri poslanička mesta.
Nijedna stranka u istoriji Izraela nije samostalno osvojila apsolutnu većinu, zbog čega se vlade formiraju kroz koalicije više partija.
To malim strankama daje veliki uticaj na izbor premijera i opstanak vlade. Kada dođe do neslaganja među koalicionim partnerima, vlada može brzo da se raspadne. Premijeri su često primorani da prihvate zahteve pojedinih političkih i verskih grupa kako bi zadržali većinu.
Netanjahu se u velikoj meri oslanjao na ultraortodoksne jevrejske stranke. Njihov zahtev da pripadnici njihove zajednice uglavnom budu izuzeti od obaveznog služenja vojnog roka izazvao je oštre polemike, posebno tokom rata.
Ko je s kim u koaliciji?
Netanjahuovu koaliciju čine njegova desničarska stranka "Likud", "Religijska cionistička partija" ministra finansija Bezalela Smotriča i krajnje desničarska stranka "Jevrejska snaga", koju predvodi ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir.
Ultraortodoksne stranke "Ujedinjeni judaizam Tore" i "Šas" napustile su vladu 2025. godine, ali su joj pomagale da opstane.
Među glavnim političkim snagama koje žele da smene Netanjahua nalaze se:
"Jašar", stranka Gadija Ajzenkota. Naziv na hebrejskom znači "pošten" ili "pravedan".
"Zajedno", savez Naftalija Beneta i Jaira Lapida.
"Izrael naš dom", stranka Avigdora Libermana, koja ima podršku dela doseljenika iz bivšeg Sovjetskog Saveza.
"Hadaš", "Tal", "Ram" i "Balad", su četiri stranke koje predstavljaju arapsku manjinu, koja čini oko 20 odsto stanovništva Izraela. "Demokrate" su levičarska stranka i predvodi ih bivši general Jair Golan.
Ishod izbora mogao bi da zavisi od toga da li će bilo koji od političkih blokova uspeti da obezbedi najmanje 61 od ukupno 120 poslaničkih mesta.
Čak i ako Netanjahuovi protivnici osvoje više glasova, to im neće automatski omogućiti formiranje vlade, jer će morati da postignu dogovor sa drugim strankama.
Netanjahu objavio AI sliku eksplozije atomske bombe u Tel Avivu
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je na društvenim mrežama sliku generisanu veštačkom inteligencijom na kojoj atomska bomba pada na Tel Aviv, uz upozorenje da bi Iran, ukoliko dođe do nuklearnog oružja, predstavljao egzistencijalnu pretnju Izraelu i da bi sve druge političke teme postale nevažne.
U objavi, koja je usledila dva dana pred izbore, Netanjahu je preneo poruku političkog komentatora Juvala Blumberga da su rasprave o Kataru, ultraortodoksnim Jevrejima, vojnoj obavezi i drugim unutrašnjim pitanjima svojevrsna dimna zavesa koja skreće pažnju sa iranske nuklearne pretnje.
Blumberg je upozorio i da Izrael, prema njegovoj proceni, ima još samo dve godine dok je na vlasti administracija američkog predsednika Donalda Trampa da se suoči sa tim izazovom.
Lider stranke "Demokrate"Jair Golan oštro je kritikovao objavu, optuživši Netanjahua da širi paniku među građanima uoči izbora. Golan je poručio da će izbori u utorak, 27. oktobra, pružiti priliku da se smene oni koji, kako tvrdi, zastrašuju javnost.
Hiljade Izraelaca na protestu protiv Netanjahua
Hiljade Izraelaca okupile su se u subotu na završnom protestu protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i njegove vlade uoči izbora u Izraelu, javile su agencije.
Učesnici protesta pozvali su na formiranje istražne komisije koja bi ispitala propuste u bezbednosti koji su prethodili napadu palestinske militantne grupe Hamas 7. oktobra 2023. godine, nakon kojeg je izbio rat u Gazi, prenosi AP.
Ko je Gadi Ajzenkot?
Gadi Ajzenkot je izraelski političar i penzionisani general, rođen 16. maja 1960. godine u Tiberijadi.
Bio je načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga od 2015. do 2019. godine, a tokom vojne karijere komandovao je elitnom pešadijskom brigadom "Golani" i Severnom komandom.
U politiku je ušao 2022. godine, pridruživši se savezu "Nacionalno jedinstvo" Benija Ganca, a kasnije je osnovao stranku "Jašar", sa kojom nastupa kao jedan od glavnih protivnika Benjamina Netanjahua.
Posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, bio je član Netanjahuove ratne vlade, ali ju je napustio 2024. godine.
Njegov politički program uključuje reformu bezbednosnog sistema, odgovornost za propuste koji su prethodili napadu Hamasa i ukidanje izuzeća ultraortodoksnih Jevreja od vojne obaveze.
Ko je Benjamin Netanjahu?
Benjamin Netanjahu je izraelski premijer i dugogodišnji lider desničarske stranke Likud, rođen 21. oktobra 1949. godine u Tel Avivu.
Deo mladosti proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama, a nakon povratka u Izrael služio je u elitnoj vojnoj jedinici "Sajeret Matkal".
Studirao je arhitekturu i poslovno upravljanje na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), a pre ulaska u visoku politiku radio je i u diplomatskoj službi, uključujući funkciju ambasadora Izraela pri Ujedinjenim nacijama.
Prvi put je postao premijer 1996. godine, a na tu funkciju vratio se 2009. i sa nekoliko prekida, ostao na njoj do 2021. godine.
Ponovo je preuzeo vlast u decembru 2022. godine, čime je postao jedan od najdugovečnijih premijera u istoriji Izraela.
Njegov mandat obeležili su sukobi sa Palestincima, sporovi oko pravosudnih reformi i rat koji je usledio nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Protiv njega se u Izraelu vodi i dugotrajan sudski postupak zbog optužbi za korupciju, koje on negira.
Ko je Naftali Benet?
Naftali Benet je izraelski političar i bivši premijer Izraela, poznat po nacionalističkim i desničarskim stavovima, naročito kada je reč o bezbednosti i palestinskom pitanju.
Rođen je 25. marta 1972. godine u Haifi, u porodici jevrejskih doseljenika iz Sjedinjenih Američkih Država. Pre ulaska u politiku radio je u tehnološkom sektoru i bio preduzetnik.
Benet je 2021. godine postao premijer Izraela, predvodeći neobičnu koaliciju osam stranaka, od desnice do centra i levice, uključujući i jednu arapsku stranku.
Njegova vlada je smenila Netanjahua posle 12 uzastopnih godina na vlasti, ali se raspala nakon nešto više od godinu dana, pa je Benet 2022. napustio premijersku funkciju.
Politički je desničar, posebno po pitanju bezbednosti i izraelskih naselja na Zapadnoj obali, mada se u novijoj kampanji predstavlja i kao alternativa Netanjahuovom načinu upravljanja.
Uoči izbora 2026. vratio se u prvi plan izraelske politike i predvodi savez "Bjahad" ("Zajedno") sa bivšim premijerom Jairom Lapidom. Njegov cilj je da okupi protivnike Netanjahua i ponovo dođe na čelo vlade.
(Kurir.rs/The Jerusalem Post/Ynet/Preneo: V.M.)